Monthly Archives: март 2013

МОЖДАНО СТАБЛО

truncus cerebriМождано стабло је део мозга који обухвата продужену мождину, мождани мост и средњи мозак. На дну лобање налази се велики отвор ( foramen magnum ), где се кичмена мождина шири и образује продужену мождину, а њен централни канал се проширује у четврту мождану комору. На дну четврте мождане коморе налази се мождани мост а на њеном крову је мали мозак.

Распоред беле и сиве масе је углавном као и код кичмене мождине ( бела маса је споља а сива маса унутра ). Кроз сиву масу можданог стабла протеже се мрежаста структура или  ретикуларна формација, која представља филогенетски најстарији део мозга. Сива маса садржи многобројна једра ( групације неуронских тела ). Из можданог стабла полази 10 од 12 пари главених или кранијалних нерава.

Погледајте презентације !

МОЖДАНО СТАБЛО

СРЕДЊИ МОЗАК И МАЛИ МОЗАК

Advertisements
Categories: Трећи разред | Поставите коментар

АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ

Аутономни или вегетативни нервни систем је део периферног нервног система, који контролише рад висцералних ефектора, као што су глатки мишићи унутрашњих органа, срчани мишић и жлезде. Термин “ аутономни “ се употребљава да истакне његову самосталност, односно да ради vegetativni nervni sistemнезависно од  наше “воље“. Међутим, извесно је да не можемо говорити о независности висцералних реакција од соматских. Сасвим је јасно да обављање нормалних покрета, који зависе од соматске мускулатуре, коју контролише централни нервни систем, не би било могуће без адекватног подешавања циркулације, крвног притиска, срчаног рада и сл. , дакле оних реакција које су под контролом аутономног нервног система.

Аутономни нервни систем обухвата симпатикус и парасимпатикус. Ова два система раде реципрочно и антагонистички. Нервни импулси, који преко симпатичких и парасимпатичких влакана стижу до одређеног органа, имају супротан, односно антагонистички ефекат. Уколико симпатичка влакна активирају неки ефекторни орган, парасимпатичка влакна га инхибирају, или обрнуто. Инервисаност већине унутрашњих органа помоћу две категорије влакана вегетативног система, назива  се двојна инервација.

Симпатикус је активан у стресним ситуацијама, а парасимпатикус се активира у мировању.

Погледајте презентацију !

АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ

Categories: Трећи разред | Поставите коментар

КИЧМЕНА МОЖДИНА

Кичмена мождина је филогенетски најстарији део цевастог нервног система кичмењака. Као део централног нервног система, налази се у кичменом каналу и обавијена је са три мождинске опне. На попречном пресеку кичмене мождине уочава  се распоред беле и сиве масе, као и централни канал испуњен ликвором. Бела маса се налази споља и граде је мијелизирана нервна влакна интернеурона, која образују нервне путеве. Сива маса се налази унутра и има изглед латиничног слова Н.  У задњим или дорзалним стубовима сиве масе налазе се тела интернеурона, а у предњим или вентралним стубовима смештена су теле мотонеурона. У грудним и слабинским деловима кичмене мождине уочавају се и бочни или латерални стубови сиве масе, који садрже неуронска тела преганглијских симпатичких влакана.

Од кичмене мождине полазе мождински или спинални нерви. На њима разликујемо задњи или дорзални корен и предњи или вентрални корен, који се спајају и образују мешовите и парне спиналне нерве. Кроз дорзални корен пролазе сензитивна нервна влакна, а кроз вентрални моторна влакна. На дорзалном корену се уочава проширење које се назива спинална ганглија и ту се налази тело сензитивног неурона.

medulla spinalis

Кичмена мождина је центар рефлексних реакција.

Погледајте  презентацију.

   КИЧМЕНА МОЖДИНА

Categories: Трећи разред | Поставите коментар

НЕРВНИ СИСТЕМ

НЕРВНИ СИСТЕМ- ЕВОЛУЦИЈА И ЕМБРИОГЕНЕЗА

 

СПИНАЛНА И ЕПИДУРАЛНА АНЕСТЕЗИЈА

Categories: Трећи разред | Поставите коментар

АЛГЕ – презентације

Радови ученика првог разреда природно-математичког смера, школска 2012/2013.

 Раздео: СИЛИКАТНЕ АЛГЕ ( Bacillariophyta )

Разdeo: МРКЕ АЛГЕ ( Phaeophyta )

Раздео: ЗЕЛЕНЕ АЛГЕ ( Chlorophyta )

Раздео:ЦРВЕНЕ АЛГЕ ( Rhodophyta )

Раздео: ЕУГЛЕНОИДНЕ АЛГЕ ( Euglenophyta )

Раздео: ПРШЉЕНЧИЦЕ ( Charophyta )

ЗНАЧАЈ АЛГИ У ПРИРОДИ И ЊИХОВА ПРИМЕНА

Categories: Први разред | Поставите коментар

АЛГЕ

А Л Г Е   (од латинског algae што значи „морска трава“)

Алге су у природи широко распрострањена и значајна група организама. Типични становници водених биотопа, попут мора и океана, али и језера, река и бара. Током еволуције прилагодиле су се и животу изван воде, где насељавају влажна станишта. Воде порекло од цијанобактерија. Наука која се бави проучавањем алги назива се алгологија.

Критеријуми који су послужили за класификацију алги су изглед вегетативног тела, састав ћелијског зида, врсте пигмената, резервна материја, начин размножавања и сл.

Овде можете погледати табеларни приказ основних раздела алги.

tabela razdela algi

Ако желите да сазнате све о алгама посетите сјајан АЛГОЛОБЛОГ  Стефана Лукете.

http://algologija.blogspot.com/

Categories: Први разред | Поставите коментар

Create a free website or blog at WordPress.com.